Пост значи уздржавање од извесне (мрсне) хране. У Старом Завету налазимо многе одлуке у односу на пост.
У Новом Завету налазимо да је наш Господ Исус Христос постио 40 дана и ноћи пре почетка своје мисије. Говорећи о злим духовима он каже: "А овај се род изгони само молитвом и постом". (Матеј 17:21)
Православна црква прописује пост из следећих разлога:
- Пост обуздава тело а побуђује духовност, као понизност, побожност, добродушност и друго.
- Пост треба увек да побуђује на покајање, нарочито пре исповести и причешћа.
- Постом се припремамо за велике празнике и за свету тајну причешћа.
- Постом се потсећамо на догађаје из живота нашег Господа и његових светитеља.
Православна црква прописује четири поста:
- Божићни пост - који почиње шест недеља пред Божић (28. новембра по новом Календару).
- Васкрсни часни пост - који почиње седам недеља пред Васкрсење Христово.
- Апостолски пост - установљен за успомену на свете апостоле Петра и Павла. Овај пост почиње недељу дана после Силаска Светог Духа, и траје до празника Св. Апостола Петра и Павла. Срби овај пост још зову и Петровски пост!
- Госпојински пост - установљен за сећање успомене смрти мајке Божије. Овај пост почиње 14. августа (по новом календару) а завршава се на празник Успења, 28. августа, по новом календару. Срби овај пост зову и Госпојински пост!
Православна црква је одредила сваку среду и петак преко године за посне дане. Разлог за то је: у среду је Јуда Искариотски издао Господа Исуса Христа, а у петак, наш Господ Исус Христос је био разапет на Крсту.
Постоји изузетак у овим правилима. У току ових седмица православни хришћани не посте среду и петак:
- Између Божића и Крстовдана (од 7. до 18. јануара).
- У току недеље о Митару и Фарисеју.
- У току беле недеље (недеља пре почетка Васкршњег поста).
- Светле недеље (недеља после Васкрсења).
- Недеља после силаска Св. Духа на Апостоле – Духови.
Званични дани поста су још следећи празници (по новом Календару):
- Воздвижење Часног Крста, у српском "Крстовда" (27. септембар),
- Крстовдан уочи Богојављења (18. јануар)
- Усековање главе Св. Јована Крститеља (11. септембaр).
Сваки православни хришћанин постом треба да се припреми за исповест и свето причешће. На дан примања светог причешћа није дозвољено да се једе ни пије од поноћи па све до примања свете тајне причешћа.
У дане какве непогоде, Епископ (Владика) може да нареди нарочите посне дане. Такође постоје заветни дани поста. Сваки православни хришћанин може да се заветује да ће постити одређене дане у години из својих личних потреба, и ако то црква није одредила.
Пост постиже свој циљ само ако је пропраћен покајањем, побожношћу и практиковањем хришћанских врлина, као понизност, праштање, добродушност, милосрђе и друго.