Учење Никејски Симбол вере садржи званично учење Православне цркве по питању најспорнијих религијских питања, која су се појавила у прва четири века хришћанске ере. То је у неком смислу књижевни споменик тријумфалне победе Цркве у њеној болној борби у дефинисању истине о догматима Православне вере. Сваки члан исповедања вере чува неки део истине који је од животне важности за Православну веру и живот. Крст У стара времена Грци и Римљани су употребљавали крст као средство за извршавање највеће криминалне казне. То се звало распеће и сматрано је најстрашнијом казном. Таква казна је извршена над нашим Господом Исусом Христом. О том срамном крсту и распећу апостол Павле каже: "Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре, и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке". (1 Коринт. 1, 27). Молитва Молитва је основни елеменат хришћанског живота а нарочито свете Литургије.
Реч молитва долази од латинске речи "precari" што значи "преклињати, замолити или искрено питати“. Побожна молитва је понизна молба упућена Богу. Она је израз људске потребе који сви верујући желе да задовоље. Слава Српска Крсна Слава или Крсно Име је прослављање успомене светитеља или празника на чији дан су се крстили наши преци. То је диван израз православне вере која је тако дубоко усађена у српској народној души. Крсна Слава је нарочито обележје српскога народа, јер је само Срби славе. Св. Владика Николај Овај двадесети (а наставља се и у двадесет првом) век је феноменалан мимо све минуле векове у томе што милиони људи путују а не знају камо путују, не знају циљ свога животног путовања. Зар се такви могу назвати нормалним? Па још и хришћанима?
У незнању људска бића, жедна среће и заведена погрешним теоријама и лажном пропагандом, сматрају најближу станицу циљем свога животног пута. Те станице носе привлачан назив, али се ипак могу назвати општим и правим именом; Разочарење! О јерархији Јерархија је видљиви орган Цркве и посредница нашег освећења. Она је божанска установа и носилац божанске службе на земљи; природни продужетак Спаситељеве искупитељске делатности. Христос није само основао Цркву, него јој је дао и устројство. Установио је особити ред људи који сачињава јерархију и поверио му да располаже свим спасоносним средствима која је дао Цркви. Кроз рукоположење у тајни свештенства јерархија продужава Спаситељево и апостолско дело спасења људи. Као видљива богочовечанска заједница, Црква се састоји из јерархије и пастве, свештенослужитеља и верних. Обоје чине једну недељиву целину – тело Христово и његове удове. Као што у телу постоје разни органи са разним функцијама а сви заједно сачињавају једну недељиву целину, тако је и у организму цркве између јерархије и пастве. | Историја Православна Црква је божанска установа чији је оснивач и глава Исус Христос Син Божији. Када се погледа у структуру Православне Цркве види се да она претставља заједницу верујућих, уједињену у једну целину кроз православно учење, божанске законе, јерархију и свете тајне. Пост Пост значи уздржавање од извесне (мрсне) хране. У Старом Завету налазимо многе одлуке у односу на пост.
У Новом Завету налазимо да је наш Господ Исус Христос постио 40 дана и ноћи пре почетка своје мисије. Говорећи о злим духовима он каже: "А овај се род изгони само молитвом и постом". (Матеј 17:21) Понашање у Храму Један српски песник се присећао, да, када је био мали, његова мајка би га водила у храм на молитву који је био удаљен неколико километара од куће. Док га је водила за руку, увек свечано обученог, успут би причали, а када би у даљини угледали белу цркву, мајка би му говорила: "сада више не треба да говоримо, јер се приближавамо светињи"! Тако је то било у оно време, када је, како наш народ каже, "Бог ходио по земљи", а данас..? О Цркви “Богу и Цркви треба се подједнако покоравати. То утврђује хармонију између свештенства и лаика, чини их ЈЕДНИМ ТЕЛОМ, које узраста у пуноћу Христову“!
Ову једноставну и православну истину помрачују често неке идеје које смо вољно или пак невољно прихватили од средине у којој живимо. Језик “Боље је изгубити све битке и ратове него изгубити језик“, напомиње се у завештању монаха Симеона, односно српског владара Стефана Немање. Српски владар Стефан Немања је последње године свога овоземаљског живота провео у манастиру Хиландару на Светој Гори као монах Симеон. На самртничкој постељи је казивао завештање које је записао његов најмлађи син Растко – Свети Сава, први српски архиепископ. Та порука народу од пре готово осам стотина година није ни данас изгубила на важности. |